Eskalacija sa Iranom: koliko je jak Izrael?

Hoće li doći do šireg oružanog sukoba između Izraela i Irana? Ako da, da li bi Izrael bio spreman? Jasno je da Izrael mora da računa sa faktorima s kojima je teško kalkulisati – uključujući i pitanje da li će tzv. nedržavni saveznici Irana učestvovati u konfliktu. Glavni saveznik je Hezbolah u Libanu koji finansira Iran. Huti pobunjenici u Jemenu i neke šiitske paravojne fomracije u Iraku takođe bi mogli da se uključe u oružani sukob ili da ih Iran angažuje kao vojnu podršku.

Izrael se dugo pripremao za opasnost od takvog rata na više frontova, kaže Arije Šaruz Šalikar, portparol izraelske vojske. Fokus je prvenstveno na tri aspekta: prvo, proširenje odbrambenih sistema, posebno sistema protivvazdušne odbrane kao što su Gvozdena kupola, Patriot, David's Sling (koji se takođe naziva Magični zid) i sistemi Strijela. Istovremeno, ofanzivne sposobnosti se neprestano razvijaju, rekao je Šalikar za DW. „Prilikom napada ne možete samo da se branite, već morate odmah da krenete u kontranapad, po motu da je napad najbolja odbrana“, kaže on. I kao treća mera, Izrael radi na širokom regionalnom i međunarodnom savezu.

Uporediva snaga armija

U pogledu ukupne vojne efikasnosti, izraelska i iranska vojska nisu toliko udaljene, prema Globalnom indeksu vatrene moći 2024. Na globalnoj rang listi Iran je na 14. mjestu, a slijedi ga Izrael na 17. mjestu.

Indeks je takođe objavio uporedno poređenje obje oružane sile. Shodno tome, Iran je superiorniji od Izraela u pogledu snage trupa. Isto važi i za broj tenkova i naoružanih vozila.

Međutim, s obzirom na geografsku lokaciju, to nije toliko važno. Izrael i Iran su međusobno odvojeni drugim zemljama kao što su Irak i Jordan, udaljenost od Jerusalima do Teherana je oko 1.850 kilometara.

„U stvari, sukob se ne bi odvijao u formi klasičnog rata, već kao neka vrsta razmjene udaraca na daljinu", kaže Fabijan Hinc (Fabian Hinz), stručnjak za Bliski istok na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) u Londonu. Što se tiče Irana, oružani sukob bi se prvenstveno vodio iz vazduha.

Važna uloga vazduhoplovstva

Prema Globalnom indeksu vatrene moći, Izrael je očigledno superiorniji od Irana, posebno kada je riječ o vazdušnim snagama. Shodno tome, Izrael ima 241 borbeni avion, Iran 181. Ukupno, izraelska vojska ima 612 letjelica, a Iran 551.

Osim brojeva, ono što je najvažnije je kvalitet vojnih aviona, rekao je Hinc za DW. Avioni bi igrali veoma veliku, možda čak i odlučujuću ulogu na izraelskoj strani u slučaju sukoba, rekao je Hinc. Na iranskoj strani, međutim, ne bi odigrali značajniju ulogu jer je flota teško mogla da se obnovi zbog sankcija. Iran je mogao da kupi neke avione 1990-ih, a sada želi da kupi i neke ruske proizvodnje. „Ali u suštini jasno je da ne možete da ide u korak sa izraelskim vazduhoplovnim snagama." Zbog toga se Teheran fokusirao prije svega na razvoj raketa i dronova.

Upitno je koliko bi oni mogli da odbiju eventualni izraelski vazdušni napad. „Pretpostavljam da to ne bi bilo naročito uspješno“, rekao je stručnjak. „Iran nema ozbiljan zaštitni štit.”

Nema apsolutne zaštite

Međutim, iranski napadi dronovima i raketama pokazali su gdje Izrael treba da se poboljša, kaže Aleksandar Grinberg (Alexander Greenberg), stručnjak za Iran u istraživačkom centru Jerusalimski institut za strategiju i bezbjednost. On ukazuje na korišćene dronove. Nije posebno veliki tehnički izazov da ih oborite, rekao je Grinberg za DW – u suštini dovoljan je jednostavan mitraljez. „Ali to takođe zavisi od broja dronova. U nedelju je postalo jasno da takođe morate biti u stanju da odbijete napad velikog broja dronova. Izrael mora biti spreman za to.“ Jedan dio projektila napadača srušili su izraelski saveznici.

Iranski napad je pokazao da ne postoji hermetički, apsolutno zatvoren sistem, kaže portparol vojske Šaličar. „Bilo da se ispali 300 ili 3.000 raketa, neke će na kraju uvijek prodrijeti kroz zaštitni štit. Zbog toga stopa pogodaka tokom vikenda nije bila 100, već oko 99 odsto“, rekao je Šalikar. „Mi presrećemo većinu, ali znamo da ih nikada nećemo sve moći presresti. Zato je tu mnogo važnije funkcionisanje civilne domovinske bezbjednosti, odnosno sistema ranog upozorenja i skloništa od vazdušnih napada. 

Izazov Hezbolah

Vojni izazov druge vrste za Izrael bi bio veliki oružani sukob sa Hezbolahom. Hezbolah, često nazivan „zastupnikom Irana", vjerovatno je najnaoružanija nedržavna grupa na svijetu, prema studiji Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona. EU klasifikuje vojno krilo Hezbolaha, koje je više puta raketama napadalo Izrael, kao terorističku organizaciju.

Procjene Hezbolahovog inventara raketa variraju između 120.000 i 200.000. Prema studiji CSIS-a, Iran bi u slučaju rata brzo mogao snabdjeti ovu paravojnu formaciju zalihama. Većinu arsenala čine nevođeni projektili kratkog dometa. Milicija je takođe značajno poboljšala svoj pristup raketama dugog dometa. „To znači da će veći dio Izraela biti u opasnosti od napada Hezbolaha ako sukob eskalira.” Grupa može da djeluje i sa sirijske teritorije.

Izrael bi mogao da koristi sistem Gvozdene kupole za suprotstavljanje raketnim napadima iz Libana, kaže stručnjak Fabijan Hinc. „Generalno, odbrambeni sistemi su spremni za upotrebu u svakom trenutku i odlično funkcionišu. Međutim, čini mi se da je centralni problem masa projektila."